Danas, u 2011.godini, posle više od dve decenije interneta, imamo sve više standrada i trendova koje kao web developeri/dizajneri moramo da poštujemo pri izradi web aplikacija i sajtova. Na stranu to što svi ti standardi zahtevaju stalnu edukaciju, oni nam donose i nešto vredno pomena – nove mogućnosti. Mogućnosti da vam napravimo web aplikaciju/sajt koji su funkcionalni, grafički ugodni i praktični. Svakom godinom sve više i više. Ako ste napredniji korisnik interneta, i isti koristite za korak dalje od facebooka, onda ste svesni koliko odličnih i „breathtaking“ sajtova postoje. Nebitno da li se radi o ličnom, korporativnom ili hobi sajtu. I onda se odjednom zapitate – „Zašto domaći sajtovi nisu takvi?“, „Zašto nemamo kick-ass dizajnirane web lokacije?“. Izuzetak su svakako sajtovi firmi koji se bave dizajnom, i uopšteno IT uslugama. Kao neko kome je ovo profesija i ko je u stalnom kontaktu sa domaćim web developerima/dizajnerima, ali i klijentelom, naravno i posle puno iskustava, imam tačnu sliku o našoj web sceni i problemima u istoj. Uzročnika dva – razloga mnogo više.

Zašto je bitno kako vaš sajt izgleda?

Samom vašom pojavom na internetu, želeli vi to ili ne, kreirate vaš online indetitet. Taj online identitet svakako pokazuje i jedan deo vašeg offline identiteta. Iako se u kreiranje online identiteta računa i prisustvo na socijalnim mrežama, kanalima komunikacije (feedback sa klijentima i korisnicima koji to žele da postanu, pomoću emaila, mejl liste, ticket sistema), računa se svakako i dizajn vašeg sajta. Bez obzira da li je taj isti sajt lične prirode ili korporativne. Treba vam nešto što će ljudima pokazati da ste ozbiljni i nešto što će im u vas uliti poverenje. Barem na prvi pogled, ostalo je na vama. Ako i dalje ne razumete ovu filozofiju, zapitajte sebe – „Da li je bolje da sarađujem sa čovekom/kompanijom koja ima moderan, informativan i funkcionalan sajt ili sa nekim ko poseduje nedovršen sajt, grafički neprivlačan, neiformativan i staromodan dizajn?“. Ako je vaš odgovor ova prva opcija, na dobrom smo putu.

Kako se pravi dobar sajt?

U Srbiji (ali prilično i u svim zemljama u exYU) je to samo teorija. Teorija o postupku kojim se sajtovi prave. U svetu to nije teorija, to je realnost. I taj postupak, je sličan receptu neke torte ili kolača. Sve definisano „u gram“. I ako poštujete taj recept, dobićete željene rezultate. Problem je što se kod nas taj postupak ne poštuje. Zašto se ne poštuje – o tome ćemo kasnije. Za one koji nisu web dev/dizajneri, ukratko o čemu se radi. Postoje osobe koje su web developeri, osobe koji su dizajneri, ali i oni koji su i jedno i drugo. I to je u redu, to je savršeno. Ali, svaki developer/dizajner ne koristi iste tehnologije te mu je potrebno dodatno radno pojačanje. Vrlo dobar primer jesu dizajneri. Postoje web dizajneri, grafički dizajneri, ljudi koji su specijalizovani za rastersku i/ili vektorsku grafiku, 3d dizajneri i sl. Ponekad sam web dizajner treba uslugu od nekog od svojih kolega. Ili radi reduciranja troškova, mogu se koristiti sajtovi sa velikom bazom resursa (to se odnosi na već gotovu grafiku, skripte i sl. ). Vrlo dobro i ekonomično rešenje za svakog web dev/dizajnera jeste grupa sajtova firme Envato.

U kratkim crtama, prvi korak jeste procena posla, koja se radi i zbog određivanja cene, i zbog planiranja pristupa problemu. Ovo možemo da podelimo na sledeći način:

• Procena zahteva klijenta
• Procena coding usluga
• Procena dizajn usluga
• Dodatne usluge, od strane klijenta i/ili web dev/dizajnera.
• Licenciranje softvera, platforme, resursa koji će biti korišćeni
• Procena vremena koje je potrebno za izradu
• Cena izrade

Zašto je normalan pristup problemu teorija?

Uzročnici mogu biti developeri/dizajneri i klijenti.

Pre svega trebamo razlikovati web developere i web dizajnere od „web developera“ i „web dizajnera“. Ovi prvi su pravi, kojih svakako imamo, a ovi drugi su „lažni“. Pod time „lažni“ mislim na one koji su priučeni i one koji su potpuno nepismeni, ali od nečega mora da se živi. Barem je u Srbiji takvih na svakom ćošku. Svi znaju sve – a opet niko ništa! Još jedan naziv za njih, koji se globalno koristi jeste „script kiddies“. Najćešće takve osobe i kradu tuđe radove, skidajući već gotove šablone sa warez sajtova/foruma, te stalno u novinama, oglasima na sajtovim možemo da naletimo na objave „profesionalni sajt za 20 EUR!“. Pojedini idu i korak dalje, pa se predstavljaju kao firme pune kreativnih ljudi. Takve osobe jednostavno ne mogu da ispune zahteve klijenata, jer nemaju znanja, ali na svu sreću takvi dobijaju i klijente slične njima.

Primer "web dizajnera"

Što se tiče pravih web developera/dizajnera, njima su jednostavno ruke vezane. Klijenti ograničavaju budžet, i izdvajaju u proseku oko 100 – 150 eur za svoj sajt. Većina klijenata u Srbiji ne želi da plati veću sumu, upravo iz razloga jer sajt može dobiti već za 20 eur, jer je sve više „script kiddies-a“. A neki su jednostavno ubeđeni da to toliko košta, i da posao nije toliki koliko izgleda na prvi pogled. Stara domaća – „šta je to 5 minuta za tebe…“.

Klijenti u Srbiji, nebitno da li se radi o web dev/web diz uslugama, jednostavno podcenjuju IT kao profesiju. I nažalost, susretao sam se sa ljudima koji bukvalno tvrde da je sve vezano za IT jedno veliko „prodavanje magle“. Klijenti koji su „ozbiljni“, a to su oni koji vam za sajt mogu ponuditi jedva 100 eur, ne žele da shvate niti da sarađuju sa osobama koje su unajmili, jer kao nacija imamo slabu kulturu poslovanja.

Zahtevi, copyright meterijal i sl. nevažne stvari…

Pošto budete unajmljeni od strane klijenta, sigurno mu postavite pitanje kakav sajt želi. Koji mu se sajtovi dopadaju i da li ima nešto konkretno što želi, to je svakako ok. Potrebno je da se međusobno sinhronizujete i stvorite zajedničku sliku kako bi projekat trebao da izgleda. I sigurno ste se više puta našli u situaciji kada vam klijent bukvalno traži da „ukradete“ tuđe delo, jer se njemu jednostavno sviđa. I onda kreće objašnjavanje… duga prepiska. Ono što klijenti ne shvataju jeste da 99% stvari koje postoje na internetu, kao i određene tehnologije, imaju određeni copyright i licencu pod kojom je neko delo objavljeno te je korišćenje iste krivično delo. Pričamo o krađi intelektualne svojine, koja je takođe kažnjiva i u Srbiji.

Pored teksta, i slike, razna grafika, multimedijalni materijal, fontovi, šabloni, muzički zapisi poseduju svoju licencu, i nosioca autorskih prava.

Kao web developer i dizajner, često sam dolazio u priliku da mi je potrebno korišćenje nekih nestandardnih fontova, slika sa stock-ova, koje klijent želi da koristi, ali ne želi da plati. Samim tim, gubim mogućnost da napravim lep sajt, pokažem svoju kreativnost i zadovoljim klijenta.

Takođe se mnogi web dev/dizajneri susreću sa još jednim problemom. Previše zahteva, a malo para. I sam sam bio u toj situaciji. Unikatan dizajn, razvoj sistema za rezervaciju apartmana, SEO i to sve za 150 EUR.

Kako poslovati na obostrano zadovoljstvo?

Iskrenost. Iskrenost. Iskrenost.

Sa klijentom budite potpuno iskreni. Pregledajte zahtev klijenata, odgovorite na isti i dajte realnu procenu cene i roka izrade. Samim tim kao neko ko se profesionalno bavi, osećajte se slobodnim da klijentu objasnite da možda neki njegov zahtev nije „na mestu“. Što zbog rešenja koje predlaže, što zbog samog efekta na izgled sajta.

Da bi ste posao okončali na obostrano zadovoljstvo potrebno je i poverenje. Vašem klijentu ostavite vašu adresu, broj telefona i lični email. To svakako uliva poverenje.

Naravno, svako ko je u ovom poslu susretao se sa prevarama. Ponekad sam klijent nema iskrene namere, samim tim gledajte da zasnivate saradnju zakonski sklopljenim ugovorom (ukoliko je klijent spreman da plati sve neophodne zakonski propisane takse) ili jednostavno praktikujte avans od 50%. Ljudi koji se bave ovim poslom, najčešće su poznati širem krugu ljudi i ne bi dozvolili nikakv ispad sa njihove strane.

Zašto bih platio izradu sajta kada već gotov dizajn mogu kupiti za 10x manju cenu?

Postoje sajtovi koji prodaju šablone za 15 – 35 eura, koji su lepi… ali, imaju svojih nedostataka. Prvi i najvažniji jeste to da nema unikatnosti. Isti šablon se preprodaje više puta, i viđen je na više sajtova. Da bi ste uspeli morate biti originalni. Pored ovog, takvi šabloni su, iako zadovoljavajućeg dizajna, užasno kodirani, bez pažnje na kreiranje SEO friendly šablona. Treća, takođe važna stvar koja u toj priči nedostaje jeste podrška od strane autora oko eventualnih problema i updejtovanja šablona kako bi radio na novijim verzijama sistema (ukoliko se radi o CMS sistemima).

Kada će pravi web developeri/dizajneri zarađivati u Srbiji?

Previše optimistično pitanje. Rešenje postoji, ali je pitanje kada i da li će se primenjivati. I to rešenje je vrlo jednostavno – primenjvati zakon na one koji ga krše. Kažnjavati ljude koji „kradu“ tuđe radove te iste koriste i/ili preprodaju. Neki to rade namerno, neki zato što nisu upućeni. Potrebno je obrazovati ljude i podići im svest o copyright-u. Ali to je posao, koji nažalost, zahteva godine rada…

Zadnjih nekoliko godina dosta se priča o primeni računara kao pomagalu pri ućenju. Nažalost sve ostaje na tome da se školama kupe računari koji nažalost neće služiti ničemu, ili uz malo sreće služiće samo za jeftinu zabavu na Facebook-u i ostalim socijalnim mrežama. Sve u svemu, propala investicija. Nađe se poneki zainteresovani učenik koji ima želje da radi i uči, ali opet sve uzalud kada postoje granice. Takvi učenici neće moći da napreduju dalje, i ono što je još bitnije ono naučeno neće umeti da primene u praksi – za rad i učenje. I sve to zahvaljujući starinskom obrazovnom sistemu, profesorima i predrasudi. Na ovo naravno utiče i ekonomska situacija, jer pravljenje sistema i software-a za učenje zahteva puno uloženog novca. Sada tu dolazimo do improvizacije. Sam predmet informatika, zamišljen je tako da učeniku pruži neke osnove korišćenja računara, koji većini osnovaca i srednjoškolaca deluje teško i glupo za učenje. Pa čak i nepotrebno. U malim sredinama, tako i u velikim širom naše zemlje vlada velika nekultura, neobrazovanje i predrasuda. Recimo da smo spremni sa finansijske strane da realizujemo primenu računara za učenje. Naravno mislim na primenu računara kao sredstvo učenja svih predmeta u osnovnim i srednjim školama. Problem na koji će se naići jesu učenici. Nemaju osnovu za rad na računaru, a nemaju ni želje da to nauče. Greška našeg obrazovnog sistema u ovom pogledu, ogleda se na način bodovanja i ocenjivanja. Ovom predmetu se ne pridaje puno značaja.  U osnovnim školama, ovaj predmet je izborni, što znači da skoro niko neće biti oboren. Pa čak i da bude, sigurno će proći popravni. U srednjoj školi je to drugačije, obavezan predmet, ali gradivo dosta slabo. Ceo program za osnovnu školu svodi se na učenje Paint-a, Word-a, PowerPoint-a i Excel-a, pa čak je i to slabo pokriveno. Srednje škole isto, samo za nijansu opširnije. Posebno je zanimljivo da je čak i za tehničke škole gradivo isto za pojedine razrede, i to za profile elektrotehničar računara. Stvara se površna slika vezana za korišćenje računara i njegove primene. Sam učenik ne vidi kakvu bi korist imao od svega ovoga.  Pošto sam već napomenuo da je potrebno puno novca za realizaciju, a mi to nemamo, treba samo da improvizujemo. U čemu se sprovodi ta improvizacija? Korišćenjem edukativnih lokacija na internetu, grupnom diskusijom itd. Radi testiranja novog sistema učenja, tj. primene računara u učenju školskog gradiva, napravio bih sledeći „ogled.“ Kao primarnu grupu uzeo bih „slabije“ učenike za testiranje. Podelio bih tu grupu na dva dela. Cilj je da svaka grupa naučeno gradivo prezentuje usmeno i pismeno (u vidu seminarskog rada). Prva grupa bi učila standardno vodeći se isključivo udžbenikom. Druga grupa bi pored korišćenja udžbenika ( radi određivanja koncepcije i osnovnih crtica ), bila forsirana da koristi internet za dodatne činjenice, razmenu informacija, materijala i diskusiju. Bez sumnje mogu da tvrdim da bi druga grupa bila uspešnija, i da bi dobili veće ocene. Na ovaj način bi čak i uvideli prednost korišćenja računara i interneta i primenu istog u edukaciji. Zašto mislim da bi druga grupa bila uspešnija? Iz prostog i očiglednog razloga. Standardno učenje iz školskog udžbenika ograničeno je znanjem autora istog, njegovim pogledima i sugestijom. Korišćenjem računara i interneta ( kao jednim od slobodnih medija današnjice ), učenici bi imali prilike da sakupe više materijala, nepoznatih činjenica i da na kraju sve to lepo prezentuju u štampanom, a i elektronskom obliku koristeći odgovarajući software. Naravno ova grupa bi bila primorana da savlada korišćenje računara. Verujem da ne bi bilo previše lako za njih, ali bi im kasnije mnogo značilo. Ne trebam da pominjem da postoji veliki broj edukativnih lokacija. Nešto na Srpskom, a dosta toga na Engleskom (sva sreća pa on nije problem). Neke od tih lokacija su i Wikipedia, Google Books, razni portali namenjeni prirodnim naukama, zatim online digitalne biblioteke i digitalna izdanja knjiga (npr. domaći sajt „Antologija Srpske Književnosti„, opšta književnost „Read Print“ itd. ) Naravno olakšali bi im kada bi smo uradili ono što je moguće. Pod tim naravno mislim upoznavanje korišćenja računara u ranijim razredima sa mnogo višim kriterijumom. A da ne pominjem da svaki posao danas zahteva poznavanje rada na računaru i poznavanje Engleskog jezika (koji bi pritom bio isto prisvojen). Nadam se da neke od vas ne moram da podsećam da se ovakav obrazovni program sprovodi već godinama širom sveta. Negde manje, a negde više uspešno, u svakom slučaju nivo obrazovanja bi bio veći nego sada. Ali dok se bude razmišljalo na klasičan način (koji je dosta nekreativan) ostaćemo na dnu po pitanju obrazovanja.

Konačno je u Srbiji počela digitalizacija knjiga, prvi projekat je Antologija srpske književnosti. Iako mnoge države već imaju svoje digitalne biblioteke, ovo je verovatno prvi korak ka unapređivanju prosvete u Srbiji. Ovaj projekat je odradio Microsoft Srbija u saradnji sa Beogradskim Učiteljskim fakultetom. Prezentacija se nalazi na adres www.ask.rs. Digitalizacija knjiga je veoma važna stvar, iz mnogih razloga. Neki od tih razloga jesu:

1. Dostupnost

Za razliku od tradicionalnih knjiga, broj elektronskih kopija nije ograničen i knjiga tj. elektronsko izdanje knjige je dostupno 24/7.

2.Stanje knjige

Pod ovim podrazumevam da je knjiga čista (bez fleka od kafe i nepristojnih potpisa i crteža). Takođe, knjige u elektronskom obliku neće smetati ljudima koji su alergični na prašinu, što je slučaj sa tradicionalnim štampanim izdanjem. Takođe više neće biti problem sa otrovnom bojom korišćenom za štampanje knjiga.

Iako nisam imao mnogo vremena da razgledam elektronska izdanja iz ove edicija, pogledao sam nekoliko i bio sam izuzetno zadovoljan. Knjige su ozbiljno dizajnirane, pregledne za čitanje, bez gramatičkih grešaka i ostalo. Sve elektronske knjige se mogu skinuti u .docx formatu što je ekstenzija novog MS Office Word 2007. Naravno odmah je pala svađa koji se format trebao koristiti, tako da je i na ovaj projekat pljunuto bez grama žalosti. Jedini odgovor na to zašto su knjige u .docx formatu jeste to da je bolja kompresija za razliku od .doc formata. Naravno to ne znači da nema boljih formata, ali je totalno razumljivo i opravdano da Microsoft koristi svoj alat. Iako .pdf format nije vlasništvo ni jedne kompanije uključujući i Adobe, ova ekstenzija nije ponuđena kao opcija za download. Nadam se da će se nastaviti sa digitalizacijom knjiga jer je to pozitivna, praktična i normalna stvar.