Danas, u 2011.godini, posle više od dve decenije interneta, imamo sve više standrada i trendova koje kao web developeri/dizajneri moramo da poštujemo pri izradi web aplikacija i sajtova. Na stranu to što svi ti standardi zahtevaju stalnu edukaciju, oni nam donose i nešto vredno pomena – nove mogućnosti. Mogućnosti da vam napravimo web aplikaciju/sajt koji su funkcionalni, grafički ugodni i praktični. Svakom godinom sve više i više. Ako ste napredniji korisnik interneta, i isti koristite za korak dalje od facebooka, onda ste svesni koliko odličnih i „breathtaking“ sajtova postoje. Nebitno da li se radi o ličnom, korporativnom ili hobi sajtu. I onda se odjednom zapitate – „Zašto domaći sajtovi nisu takvi?“, „Zašto nemamo kick-ass dizajnirane web lokacije?“. Izuzetak su svakako sajtovi firmi koji se bave dizajnom, i uopšteno IT uslugama. Kao neko kome je ovo profesija i ko je u stalnom kontaktu sa domaćim web developerima/dizajnerima, ali i klijentelom, naravno i posle puno iskustava, imam tačnu sliku o našoj web sceni i problemima u istoj. Uzročnika dva – razloga mnogo više.
Zašto je bitno kako vaš sajt izgleda?
Samom vašom pojavom na internetu, želeli vi to ili ne, kreirate vaš online indetitet. Taj online identitet svakako pokazuje i jedan deo vašeg offline identiteta. Iako se u kreiranje online identiteta računa i prisustvo na socijalnim mrežama, kanalima komunikacije (feedback sa klijentima i korisnicima koji to žele da postanu, pomoću emaila, mejl liste, ticket sistema), računa se svakako i dizajn vašeg sajta. Bez obzira da li je taj isti sajt lične prirode ili korporativne. Treba vam nešto što će ljudima pokazati da ste ozbiljni i nešto što će im u vas uliti poverenje. Barem na prvi pogled, ostalo je na vama. Ako i dalje ne razumete ovu filozofiju, zapitajte sebe – „Da li je bolje da sarađujem sa čovekom/kompanijom koja ima moderan, informativan i funkcionalan sajt ili sa nekim ko poseduje nedovršen sajt, grafički neprivlačan, neiformativan i staromodan dizajn?“. Ako je vaš odgovor ova prva opcija, na dobrom smo putu.
Kako se pravi dobar sajt?
U Srbiji (ali prilično i u svim zemljama u exYU) je to samo teorija. Teorija o postupku kojim se sajtovi prave. U svetu to nije teorija, to je realnost. I taj postupak, je sličan receptu neke torte ili kolača. Sve definisano „u gram“. I ako poštujete taj recept, dobićete željene rezultate. Problem je što se kod nas taj postupak ne poštuje. Zašto se ne poštuje – o tome ćemo kasnije. Za one koji nisu web dev/dizajneri, ukratko o čemu se radi. Postoje osobe koje su web developeri, osobe koji su dizajneri, ali i oni koji su i jedno i drugo. I to je u redu, to je savršeno. Ali, svaki developer/dizajner ne koristi iste tehnologije te mu je potrebno dodatno radno pojačanje. Vrlo dobar primer jesu dizajneri. Postoje web dizajneri, grafički dizajneri, ljudi koji su specijalizovani za rastersku i/ili vektorsku grafiku, 3d dizajneri i sl. Ponekad sam web dizajner treba uslugu od nekog od svojih kolega. Ili radi reduciranja troškova, mogu se koristiti sajtovi sa velikom bazom resursa (to se odnosi na već gotovu grafiku, skripte i sl. ). Vrlo dobro i ekonomično rešenje za svakog web dev/dizajnera jeste grupa sajtova firme Envato.
U kratkim crtama, prvi korak jeste procena posla, koja se radi i zbog određivanja cene, i zbog planiranja pristupa problemu. Ovo možemo da podelimo na sledeći način:
- Procena zahteva klijenta
- Procena coding usluga
- Procena dizajn usluga
- Dodatne usluge, od strane klijenta i/ili web dev/dizajnera.
- Licenciranje softvera, platforme, resursa koji će biti korišćeni
- Procena vremena koje je potrebno za izradu
- Cena izrade
Zašto je normalan pristup problemu teorija?
Uzročnici mogu biti developeri/dizajneri i klijenti.
Pre svega trebamo razlikovati web developere i web dizajnere od „web developera“ i „web dizajnera“. Ovi prvi su pravi, kojih svakako imamo, a ovi drugi su „lažni“. Pod time „lažni“ mislim na one koji su priučeni i one koji su potpuno nepismeni, ali od nečega mora da se živi. Barem je u Srbiji takvih na svakom ćošku. Svi znaju sve – a opet niko ništa! Još jedan naziv za njih, koji se globalno koristi jeste „script kiddies“. Najćešće takve osobe i kradu tuđe radove, skidajući već gotove šablone sa warez sajtova/foruma, te stalno u novinama, oglasima na sajtovim možemo da naletimo na objave „profesionalni sajt za 20 EUR!“. Pojedini idu i korak dalje, pa se predstavljaju kao firme pune kreativnih ljudi. Takve osobe jednostavno ne mogu da ispune zahteve klijenata, jer nemaju znanja, ali na svu sreću takvi dobijaju i klijente slične njima.
Primer "web dizajnera"
Što se tiče pravih web developera/dizajnera, njima su jednostavno ruke vezane. Klijenti ograničavaju budžet, i izdvajaju u proseku oko 100 – 150 eur za svoj sajt. Većina klijenata u Srbiji ne želi da plati veću sumu, upravo iz razloga jer sajt može dobiti već za 20 eur, jer je sve više „script kiddies-a“. A neki su jednostavno ubeđeni da to toliko košta, i da posao nije toliki koliko izgleda na prvi pogled. Stara domaća – „šta je to 5 minuta za tebe…“.
Klijenti u Srbiji, nebitno da li se radi o web dev/web diz uslugama, jednostavno podcenjuju IT kao profesiju. I nažalost, susretao sam se sa ljudima koji bukvalno tvrde da je sve vezano za IT jedno veliko „prodavanje magle“. Klijenti koji su „ozbiljni“, a to su oni koji vam za sajt mogu ponuditi jedva 100 eur, ne žele da shvate niti da sarađuju sa osobama koje su unajmili, jer kao nacija imamo slabu kulturu poslovanja.
Zahtevi, copyright meterijal i sl. nevažne stvari…
Pošto budete unajmljeni od strane klijenta, sigurno mu postavite pitanje kakav sajt želi. Koji mu se sajtovi dopadaju i da li ima nešto konkretno što želi, to je svakako ok. Potrebno je da se međusobno sinhronizujete i stvorite zajedničku sliku kako bi projekat trebao da izgleda. I sigurno ste se više puta našli u situaciji kada vam klijent bukvalno traži da „ukradete“ tuđe delo, jer se njemu jednostavno sviđa. I onda kreće objašnjavanje… duga prepiska. Ono što klijenti ne shvataju jeste da 99% stvari koje postoje na internetu, kao i određene tehnologije, imaju određeni copyright i licencu pod kojom je neko delo objavljeno te je korišćenje iste krivično delo. Pričamo o krađi intelektualne svojine, koja je takođe kažnjiva i u Srbiji.
Pored teksta, i slike, razna grafika, multimedijalni materijal, fontovi, šabloni, muzički zapisi poseduju svoju licencu, i nosioca autorskih prava.
Kao web developer i dizajner, često sam dolazio u priliku da mi je potrebno korišćenje nekih nestandardnih fontova, slika sa stock-ova, koje klijent želi da koristi, ali ne želi da plati. Samim tim, gubim mogućnost da napravim lep sajt, pokažem svoju kreativnost i zadovoljim klijenta.
Takođe se mnogi web dev/dizajneri susreću sa još jednim problemom. Previše zahteva, a malo para. I sam sam bio u toj situaciji. Unikatan dizajn, razvoj sistema za rezervaciju apartmana, SEO i to sve za 150 EUR.
Kako poslovati na obostrano zadovoljstvo?
Iskrenost. Iskrenost. Iskrenost.
Sa klijentom budite potpuno iskreni. Pregledajte zahtev klijenata, odgovorite na isti i dajte realnu procenu cene i roka izrade. Samim tim kao neko ko se profesionalno bavi, osećajte se slobodnim da klijentu objasnite da možda neki njegov zahtev nije „na mestu“. Što zbog rešenja koje predlaže, što zbog samog efekta na izgled sajta.
Da bi ste posao okončali na obostrano zadovoljstvo potrebno je i poverenje. Vašem klijentu ostavite vašu adresu, broj telefona i lični email. To svakako uliva poverenje.
Naravno, svako ko je u ovom poslu susretao se sa prevarama. Ponekad sam klijent nema iskrene namere, samim tim gledajte da zasnivate saradnju zakonski sklopljenim ugovorom (ukoliko je klijent spreman da plati sve neophodne zakonski propisane takse) ili jednostavno praktikujte avans od 50%. Ljudi koji se bave ovim poslom, najčešće su poznati širem krugu ljudi i ne bi dozvolili nikakv ispad sa njihove strane.
Zašto bih platio izradu sajta kada već gotov dizajn mogu kupiti za 10x manju cenu?
Postoje sajtovi koji prodaju šablone za 15 – 35 eura, koji su lepi… ali, imaju svojih nedostataka. Prvi i najvažniji jeste to da nema unikatnosti. Isti šablon se preprodaje više puta, i viđen je na više sajtova. Da bi ste uspeli morate biti originalni. Pored ovog, takvi šabloni su, iako zadovoljavajućeg dizajna, užasno kodirani, bez pažnje na kreiranje SEO friendly šablona. Treća, takođe važna stvar koja u toj priči nedostaje jeste podrška od strane autora oko eventualnih problema i updejtovanja šablona kako bi radio na novijim verzijama sistema (ukoliko se radi o CMS sistemima).
Kada će pravi web developeri/dizajneri zarađivati u Srbiji?
Previše optimistično pitanje. Rešenje postoji, ali je pitanje kada i da li će se primenjivati. I to rešenje je vrlo jednostavno – primenjvati zakon na one koji ga krše. Kažnjavati ljude koji „kradu“ tuđe radove te iste koriste i/ili preprodaju. Neki to rade namerno, neki zato što nisu upućeni. Potrebno je obrazovati ljude i podići im svest o copyright-u. Ali to je posao, koji nažalost, zahteva godine rada…
{ 19 comments… read them below or add one }
Ovaj tekst je naivan, da ne kažem smešan
.Ovde pišeš o nekim budžetima od 150€. Čoveče pa ti radiš za siću od 150€. Znaš li da si ti taj „web dizajner/developer“. Kad vidim word press kao tool samo se naježim. Budalaštine! Klijent ti ima budžet ko 10% plate pravog programera. Ja ne bi pametovao mnogo sa takvim iskustvom. Danas svako piše blog i misli da je bog web dizajna i web programiranja. Preporučujem ti da završiš fakultet, nastaviš da radiš, ali bloguj tek kad stekneš više iskustva
Izvolite potpišite se pravim imenom i prezimenom, okačite adresu do vašeg sajta, vaše radove pa ćemo pričati. Ovako kontam da ste ljubomorni trol sa kojim se ne vredi raspravljati. Iskustva i znanja imam i previše, ali to nije poenta ovog teksta.
Petre,
.
znam da će vam ovo zvučati krajnje neverovatno, ali ja imam diplomu web ‘majstora’.
Najozbiljnije, od 2004.
I sad šta – to znači da mogu da izađem na tržište, prepravim neki CSS template (ima baš jako lepih
, a NoteTab mi je uvek tu), ili – da napravim blog, platim domen/hosting, i tražim – koliko?
, skoro kao na prvi April 
.
Jer, pazite, ja jesam DOKTOR. Kad nahvalim DELO, pa opričam još malko Powell-a, ima da se obrnu, jer imam i godina, i stav, i rečnik, i način.
To me čini web-dev-om? Al’ zamalo
Moje skromno mišljenje je…
) – isto kao i mi – treba, ako je ikako moguće, da se držite zajedno.
1. da je Stefan (ne poznajem dete, da se odmah razumemo) napisao jedan neobično trezven tekst u odnosu na ono kako jeste, tj. kako ja mislim da jeste.
2. moje laičko mišljenje je da vi (jer ja sebe ne smatram programerom, a tek ne dizajnerom
Vi međusobno (kao i mi međusobno) znate jako dobro ko šta zna i ko koliko vredi – ako vredi 150 eur, i to je OK.
Ako Adriahost eventualno malko customized WP vredi 189 (ili koliko već) eura, da ga oni titraju godinu dana sa sve plug-in-ovima, i to je OK.
Poduže sam to opisala ovde, da ne gnjavim:
http://www.zubarica.com/2011/02/zasto-ne-hakovati-sajt.html
Ali, dobro bi bilo da se podržite međusobno… Važi i za nas, da se ne lažemo.
Tek za nas…
Mislim, sve (po meni) ipak ima jedan… viši smisao.
Sve najbolje
.
Stefane, tekst ti je sasvim solidan
Problem u Srbiji je sto svaki seljak misli da sve moze i sve zna. Tako neko ko je zavrsio matematiku ili neko vec programiranje misli da moze da bude dizajner!!! Da bi bilo u Srbiji stvarno mocnih sajtova za to su potrebni ozbiljni timovi sastavljeni od strucnjaka razlicitih profila. Nije mi jasno kako neko ko ima pameti misli da moze sam da nastupa protiv sistema kao sto je Wordpress ili neki drugi? Sto se tice upotrebe sablona, ima onih koji su profesionalno odradjeni i prilicno prilagodljivi. Nikada ne treba zaboraviti da unikalnost sajtu, na prvom mestu, daje sadrzina tog sajta. Zelja da se po svaku cenu izgledom bude unikalan moze da dovede samo do nakaznosti. Primetio sam da sajtovi po Srbiji vape za lektorima posto oni isti matematicari i programeri misle da znaju svoj maternji jezik iako su poslednji put skolsku lektiru procitali u drugom razredu osnovne 
A to onda vrlo cesto izgleda komicno. Nosim se mislju da sastavim jedan tekst sa takvim citatima sa sajtova. Jos jednom Stefane, vrlo solidan tekst!
U nekim delima se potpuno slažem, mada u nekima mislim da malo preteruješ. Prvo čovek treba da bude extra talentovan, extra pameta, extra uporan i extra školovan kako bi dve zasebne profesije spojio u jednu, a to je web dizajn i web razvoj, a to se kod nas teško pronalazi. Što se tiče krađe, ne branim ove koji kradu, ali to danas svi rade u svet, postoji 1% novih, zrelih i dobrih ideja sve ostalo je čista krađa, pa zašto onda ne povataju te belosvetske lopove i pokažu nama malima da to nije lepo??? Ovde pričan na krađu skripti, kodova, funkcija, načina kodiranja i etc…Što se tiče dizajna tu su stvari u Srbiji još gore, u svetu đene-đene. Teško je u Srbiji zaraditi bilo kakav novac pomoću IT, razlozi su višestruki, evo probaću da navedem neke: država to nedozvoljava, prosek godina stanovništva je 60 i uz to 70% njih nemaju ni srednju školu, nema se para, a i ako se ima, odakle nam?, još uvek važi poslovica „pošteno ako ne može drugačije“ u svim tim uslovima kada čujete da je neko juče osnova IT firmu, a uzeo 25 ooo jura dođe vam da pređete na upade po sajtovima, a ne na dizajn…možda sam široko otišao, ali eto dodatak teme za razmišljanje…
Onaj ko vredi u ovom poslu ovde outsourcuje, pa se za deo projekta uzme kao za ceo projekat u Srbiji, tu se vidi ogromna razlika. Ima svega tu sto covek kaze, ali generalno nemami mi takvih projekata i takvo trziste da je spremno da investira, ako znanje se slabo placa ovde, tu je freelance pa svako moze da se pokaze i dokaze.
Meni se čini da je na ovu temu pisano, pisano… Pričano i pričano… Vremenom se valjda ogugla na ove priča. No, jedno je evidentno da i oni koji pišu i govore o svemu tome, rade to isto. Jedan od najočigledniji primer je dizajn. Gledam godinama kako ljudi bez problema pored svog imena dopišu dizajner, grafički dizajner, web dizajner… Da li to znači da svako ko ume da pokrene Photoshop dizajner? Pitam se šta je sa ljudima koji su godine uložili u svoje obrazovanje kako bi mogli to isto da dopišu pored svog imena. Vidim da je Srbija puna dizajnera, iako u Srbiji samo dvadesetak ljudi godišnje dobije diplomu grafičkog dizajnera. Pitam se kako to? Možda ja ne umem da brojim…
Sve što vrijedi to i košta. teško da se išta kvalitetno može dobiti za 150€!
Pošto si me pozvao u komentaru (http://detozin.deto.rs/stamparija-boje-novi-sad-su-lopovi/#comments) na moj post, moram da kažem da ne vidim baš direktnu vezu. Spominješ doduše kopirajt ali si nekako taj deo „zabašurio“. Konkretno pitanje je šta radiš kad klijent insistira na korišćenju materijala koji je tudja svojina? Meni se to dešava svakodnevno: „Skinućemo neku sliku sa interneta…“
Ne gospodine! Nećemo skinuti sliku osim ukoliko na njoj ne piše (CC) – I šta bude? Klijent ode kod nekog „normalnog“. A ti ostaneš gladan. Ja sam našao jedan trik, pa krenem da ih plašim kako su neki ljudi izgubili kuće i stanove da bi platili odštetu nekim slovenačkim Stock-Photo kompanijama. Malo sam „frizirao“ istinitu priču (jedinu koju znam – od pre jedno desetak godina) – ali upali ponekad.
A ponekad moraš i da izgubiš nekog klijenta da bi sačuvao obraz.
zanimljiva tema, zaista… i prilicno kompleksna, cini mi se…
Dobar tekst, Stefane!
Šta da radimo mi mali blogeri, sa relativno malo nejedinstvenih poseta (100-500/dan), gde je sajt/blog nekomercijalan i pišemo ga kao hobi, iz zadovoljstva, a nismo čak ni web dev/dizajneri pod navodnicima?
Da uzmemo gotovu temu, wp.com ili org i – šta je, tu je?
Evo, na primeru mog bloga owim1.wordpress.com koji je za manje od prva dva meseca imao preko 30k hits?
Hvala.
Apsolutno se slažem sa svime što ste napisali Stevane. Nije samo situacija kod web designa takva… Cela IT branša nam je otisla u tri lepe… Ja baš juče napisah tekst kako to izgleda kod „onih koji sređuju kompjuter“
http://www.etfovac.com/2011/05/ja-cenim-svoje-znanje/
Srdačan pozdrav!
U Srbiji definitivno ima kick ass dizajnera. Problem?
Dokle god klijenti imaju smesne budzete od 150 EUR – 400 EUR sajtovi na ovom prostoru ce izgledati tako kako izgledaju i danas. Kako opravdati rad ulozen u razvoj sajta koji podrazumeva izradu wire-frame-a, testiranje, rucno kodiranje, prebacivanje u neki od popularnih CMS-ova, SEO optimizaciju i slicno? Svako ko se bavi web dizajnom ovde zna da se klijenti cesto cekaju nedeljama za materijal te se projekat oduzi na dva – tri meseca. I ako se, pomozi boze, projekat konacno privede kraju, ostaje vam gorak ukus u ustima jer radite nesto u cemu zaista uzivate a nemate nikakvu finansijsku kompenzaciju. Da ne pricamo o zdravstvenoj zastiti ili eventualno penziji. U situaciji kada sajt kosta manje od prosecne plate, nemoguce je baviti se web dizajnom za Srpsko trziste i preziveti.
Posle toliko priča o izradi sajtova koji koštaju po nekoliko hiljada evra, i koji kamion ili avion pride, dobro je videti i neko trezveno razmišljanje sa obe noge na zemlji.
Tržište je takvo kakvo je i veb produkcija se tome mora prilagođavati. A sajtovi izgledaju tačno onako kako ih klijenti i plate. Ako klijent nema nameru da sajt plati više od 150 evra onda se lepo potrudiš da mu napraviš što bolje za te pare a koliko se tebi isplati.
A ako nećeš da radiš takve sajtove, onda odbij klijenta i traži nekog drugog ko će ti platiti koju hilajdu evra i kamion ili avion pride….
Dva sata pokušavam da ostavim komentar…
Posle toliko priča o izradi sajtova koji koštaju po nekoliko hiljada evra, i koji kamion ili avion pride, dobro je videti i neko trezveno razmišljanje sa obe noge na zemlji.
Tržište je takvo kakvo je i veb produkcija se tome mora prilagođavati. A sajtovi izgledaju tačno onako kako ih klijenti i plate. Ako klijent nema nameru da sajt plati više od 150 evra onda se lepo potrudiš da mu napraviš što bolje za te pare a koliko se tebi isplati.
A ako nećeš da radiš takve sajtove, onda odbij klijenta i traži nekog drugog ko će ti platiti koju hilajdu evra i kamion ili avion pride….
Isti problem i u Crnoj Gori, doslo je neko vreme da vise niko ne zeli da plati nesto sto zaista vredi. Ljudima je veliko da daju eto tih par stotina eura za nesto dobro, vec plate tih 150e i to zadovolji njihove potrebe kako god da je, a vecina nema pojma sta je zapravo kupila. Eto bas jedan moj prijatelj da sad ne imenujem je jednom muzicaru prodao preradjen Joomla Template za nekih 200e taj isti sajt ima jos par hiljada njih jer je preuzet sa kako si i u clanku napisao warez sajtova. I to ovde prolazi ljudi ne rade vise nesto svoje, vec preuzmu sa interneta izmene i to prodaju i zamisli prolazi. @Predrag Supurović upravo tako, ali malo ko hoce da plati toliko cak i velike firme eo primer kips.me kad pogledate sajt sve vam je jasno zbog cega tako izgleda.
Trziste odredjuje cenu, a samim tim i kvalitet. Ako neko ima kupce za par stotina ili par hiljada eura svaka cast, ali na zalost vecinski budzet je cca 100 – 200 eura. Za te pare treba dobro razmisliti sta da se radi. Ako je samo instalacija cms-a i preporadaja template-a onda je mozda mnogo , ali ako pozelenis od glupavih zahteva unutar tog buzdeta onda je malo. Bilo bi lepo da cena izrade jednog sajta pokriva troskove i obezbedjuje zaradu, tada bi imalo smisla da se radi sve originalno i ozbiljno ovako je malo besmisleno.
Pročitao sam ceo tekst i moram se složiti sa dosta stvari ali ti si sam sebi postavio pitanje zašto nema lepih i modernih sajtova kod nas a posle si i sam sebi dao odgovor kada si pisao o budžetima za izradu sajta.
Ne znam zašto sve to toliko pogađa. Svi imate internet i zašto se jednostavno ne fokusirate na inostrane klijente? Em mnogo bolje plaćaju, em su profesionalniji. Ako vaše usluge vrede dovoljno, naći će se klijent. Mada, iskreno, nisam imao ni neke probleme sa domaćim klijentima sem u par slučajeva. Uvek su bili solidni budžeti u pitanju.
Osvrnuo bih se i na ove komentare u vezi diploma – polako i kod nas dolazi vreme u kome više nije bitno šta si završio već kakvo ti je iskustvo i portfolio. Svima je jasno kakve su nam škole kada je praksa u pitanju i koliki je procenat onih koji plaćaju diplomu ne bi li završili.
Pozdrav autoru i neka samo nastavi sa tekstovima.
Marko Aleksić.